И знам да ће ме због тог разапет.
А требало ми је само пар капи
Да из мог ока она не излапи.
Да сам јој додао неколико мрва
Не би посљедња била него прва.
Али нијесам знао пјесму напамет
И не могу се сјетити ње опет.
Да разлијем у њу све боје
Пјесме се свога творца боје.
И немој да јој ловиш звуке
Није никла из блата него из муке.
И што ти више и више одмиче
Стихови невјешти на тебе не личе.
Не извире више из твога духа
Преобучена у друга руха.
Нијесам стварно знао пјесму напамет
И опет и опет ће ме зато разапет.
И не заваравај се да си уклет
Ти си њеним рођењем већ начет.
И не лови је и не тишти
Док твоју гордост она ништи.
Окрени јој леђа
И само је извришти.
Нема коментара:
Постави коментар