![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh1LGJZJ5i6aptH4iegtC3EkwK47VIcJK0cfbEbZbtqqogspxcsBOW38qbiwYOHLdUBIfHanRpJEU5Qt8EZH9WhDk0T4d2x8XyYiGpvuCG5A4gu5gNF4Ac4bvFb85gUKsE3ARgd97XhPUq86Ft7P711ua9rNhADn1qCsk348Wa5oiB0D1iO1su-p0FXOSNM/s16000-rw/veselin-mandarin.webp)
и након твоје смрти,
бесмртно воле.
Све патње у моме врту гостују,
без длаке на крацима, звезде их госте.
Све љубави у мојим рукама станују,
прашина, чежња и бол,
ма какво покајање.
Кроз њих само још
немаштина није промакла,
уморне су руке од немања.
Све љубави ка тебе ме воде,
скинеш ли одело, и снажно се збијеш,
оживечу, проходачу и опет ћу волети,
у граду, у граду који само љубав воли.
Све љубави носе капуте,
душе су им чисте, образи румени.
Само наша љубав беше гола, гола,
као на дан рођења.
Све љубави у теби живе,
прстење среће ка бескрају носе.
Само наша љубав боли и моли,
моли, опет да је родиш.
BRAVO
ОдговориИзбришиКоја емоција, предивно!
ОдговориИзбришиPredivno pesniče
ОдговориИзбриши