Веселин Мандарин – ОЖИВИ СВОГА РОБА

Све љубави у мени живе,
и након твоје смрти,
бесмртно воле.

Све патње у моме врту гостују,
без длаке на крацима, звезде их госте.  
Све љубави у мојим рукама станују,
прашина, чежња и бол,
ма какво покајање.

Кроз њих само још
немаштина није промакла,
уморне су руке од немања.
Све љубави ка тебе ме воде,
скинеш ли одело, и снажно се збијеш,
оживечу, проходачу и опет ћу волети,
у граду, у граду који само љубав воли.

Све љубави носе капуте,
душе су им чисте, образи румени.
Само наша љубав беше гола, гола,
као на дан рођења.

Све љубави у теби живе,
прстење среће ка бескрају носе.
Само наша љубав боли и моли,
моли, опет да је родиш.