да попут маслачка се њишем,
и поново рађам намерно,
у песми коју сада пишем.
Заведи ме невино и чисто,
не напуштај игру коју водим,
и заљуљај у колевци локвања,
после смрти да се поново родим.
Да се могу пробудити
без белега у сени срама,
па ушушкати под крошњом
у повојници сребрног плама.
Да могу заспати потајно,
на страницама новог поглавља,
милом слутњом која тиња
поред устрепталог узглавља.
Нема коментара:
Постави коментар