упашћу у грају од говора,
бићу као сред пакла,
ко победник с главом од ловора
над ћутањем што и смрт излечи
што ме увек излечи, да ме не залечи
јер живот је тако од ових, оних речи
јер, ево баш сада опет реши
које тумаче, оно што се не тумачи,
о чему само твоје грло зна
и то само ако не зарони до дна
треба да је тежи од гора
као велика мора
и да пева као несванула зора!
Нема коментара:
Постави коментар