За грам тишине
Онолико колико стане у длан
Кад га неко не гледа
У њој једино имам себе цијелу
Без позајмљених гласова
Без туђих огледала
Гдје ми лице није разапето
Између очекивања и подсмјеха
Тишина је једина соба
У којој ми се кораци враћају
Као да ме препознају
Гдје ми крв не шикља у туђем ритму
Гдје ме не одмјеравају погледи
Као месо на пијаци
Дајте ми ту мјеру без мјере
Тај грам што тежи више
Од свих олуја што сам прогутала
Да га скријем унутра
Као кључ од могућег
Који не постоји нигдје осим у мени
Јер ако га изгубим
Остаће само свијет
Који ме сваки дан учи
Како да будем мање ја
И више све друго
Нема коментара:
Постави коментар