Нермана Бегагић – АКО ЗАКУЦАШ

Ако закуцаш на ова врата не говори
само је шутњом још могуће
корачати ка путу среће
Крхка је љубав којом ме покриваш
То што се покаткад чује кад смо двоје
то ромори су кише
некад шкргут зиме
замаси руку тијела које плива
уморна жена њежности жељна
али је тише
сваки дан све тише
и тише
Ноћу још само дјевојчица отвара очи
пребире мрак пун ликова
тражећи те међу њима
У зору на уморну јастуку
освану капи зноја
Иза тешких снова
глава се једва диже
На улазу у још један дан
(који припада другима)
кажем себи
„Ни данас ни данас
никакав почетак
јучер је болно
сутра сам заборавила
како се чека."
Ако ипак одлучиш
и закуцаш на ова врата
настави да шутиш
јер само у шутњи
могу да поднесем срећу
Крхка је вјера којом ти одговарам