
Он ме подсећа на поплаве.
Кад нам се река излила
и донела са собом грање са планина.
И ђубре.
Које бацали су.
Неки тамо.
Немирна вода испуни корито.
Више није могла да се обузда.
Није хтела да трпи,
морала је да каже своје.
Док други бејаше у чуду,
ја била сам у миру.
Сигурна.
Поред тебе.
Овај мирис.
Подсећа ме на поплаве.
Кад је природа почела да прети смртницима.
Држали смо се за руке поред изливеног корита.
Сигурни.
У миру.
У мирису.
Нема коментара:
Постави коментар