који те се иоле дотичу
Мимоилазиш просторе,
међусвет твориш
Спону са велом
као вила са копреном
у оној одбеглој ноћи чуваш
Ко си и каква си
неман или светиња
Пружаш часак
да запахнућем вела
само сенку покријемо
Истог смо рода
а немам ту милину
да ковитлавом прозирношћу
натапам свачије погледе
склањајући их од себе
Лице ти сладости пуно
и убогошћу
Не окончаваш девичанство,
порив као друго лице подмећеш
Куцавица је ометена
Мислима не даш покоравање
као друге си и ниси
силином овенчаваш
Нема коментара:
Постави коментар