 Погледом у поглед  зариваш пожуде
Погледом у поглед  зариваш пожудеПокопана под прошлост – свлачиш ми хтења
Док оком ти заробљена, без осуде
Већ осуђена, дрхтим без подозрења.
Хтела бих поглед у сутон да сакријем
Да не одам буђење уснулог греха
Уснама осмех с твојих усана пијем
Од додира твог длана – у мени еха.
И опет ће усне шапатом да бриде
Будиће ме јутра с рајском песмом птица
Месечину очи будне ће да виде
У сјају огледала твојих зеница.


 
 
 
 
 
 
 
Нема коментара:
Постави коментар