![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg-SzI6AeKCirje5iWMLqKODw5AIjeSBf1mmuVHpS_8oxeMUFjS4Cp9k-64LovOTVfj4DBb9GjTjtyxHVh-F-GYbk01oBl4wCwjKedUC4y6wXKfM4z-dcupdWxJ42dNzYQtxw1SRA5LgJM5/s320-rw/oci.jpg)
Покопана под прошлост – свлачиш ми хтења
Док оком ти заробљена, без осуде
Већ осуђена, дрхтим без подозрења.
Хтела бих поглед у сутон да сакријем
Да не одам буђење уснулог греха
Уснама осмех с твојих усана пијем
Од додира твог длана – у мени еха.
И опет ће усне шапатом да бриде
Будиће ме јутра с рајском песмом птица
Месечину очи будне ће да виде
У сјају огледала твојих зеница.
Нема коментара:
Постави коментар