Марко Станојевић | ПИСАЊЕ - Онлајн поезија
   
Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

15. април 2018.

Марко Станојевић | ПИСАЊЕ



Толико сам мртав да живим као помен,
сећање у сликама затворених очију,
расут у хиљаде тренутака
као снежна пахуља
падам и нестајем

Постојим само у песми-
кавезу слободе
као мисао уплетена у стих
као строфа која пева о чежњи

Мрак је за мене светлост
колико сам тама
бол је цват колико сам увенуће

Јер, писање је болест туге
нека ме излечи последња реч



2 коментара:

  1. Marko, neću se ponavljati, jer i sam znaš da sam veliki zaljubljenik u Tvoju poeziju. Prijalo mi je i veliko 💙 od mene. Nadam se skorom viđenju na nekoj novoj promociji. 😊

    ОдговориИзбриши

Најновији коментари