Однекуд се зачује вранца кас,
На души остаје један снажан тисак,
У срцу осјећам да куцнуо је час.
Грчење лица и невољна душа
Пред галопом коња остаде сад.
У срцу остаде једна тамна суша,
А по утроби само угарак и чађ.
Обезглављен бјежим од животног суда,
И рзава коња што долази из сна,
Бјежао бих али не видим пута,
Јер у моме срцу надвладава тма.
Преда мном стаде странац у ноћи,
На препад стегну ми душу, одузе зрак!
Тијело се згрчи у хладноћи,
Пред очима само остаде мрак.
Клони ме се странче,
Одлази из мога тмурнога сна,
Угаси свјетлост ти небески мраче,
У мојој души нек остане тма.
Кад заклопим очи уснијем врисак
Однекуд се зачује вранца кас,
На души остаје један снажан тисак,
У срцу осјећам да куцнуо је час.
Нема коментара:
Постави коментар