гази улицама
пуним трулог лишћа
жилама му колају
сјенке предака
будућност насљедника
понекад се оклизне
у својим
лакованим ципелама
још несвикнуто
на замке које крије
трулеж лишћа
над главом му небо
тмурно
а мирно
у глави
игра вјетра
и сребрних пахуљица
Нема коментара:
Постави коментар