постајала све ређа
када брига није морила надолазећи дан
Она је одржала свој први час
Неприморана, тупа оловка
је наоштрена након дугог времена
Брзо сам записивао све
што је казивала
како бих погледом гуштио
њене покрете док је
ишчекивала друге да заврше
У бунилу нашег недоличног искуства
доимала се као једна од нас
а ми упорно нашим понашањем
доказивали смо супротно
Данас ме се сјећа
и увијек топло, са еланом поздрави
Ја тупом оловком
што спорије исписујем кораке
док јој прилазим
желећи што дуже да је гледам
Нема коментара:
Постави коментар