Ћутим тугу.
Понекад,
гасну звезде
и ноћу.
Месец их златним
розима дотиче,
и моју самоћу.
Пренем се кад-кад,
отиче живот, зар уздахом
чемер да слутим?
Слике пролазе пред очима,
ћути, свака ћути.
Мирише хлеб,
и дудови расути.
Отишао си,
без освртања.
Газећи поље,
душа ми сита.
Видим ти руке
од земље црње,
нарамак пун
зрелог жита.
Још сам ту.
Још сам ту.
Нема коментара:
Постави коментар