Сад се Боже око ње вртим
Круг безнађа већ омчу ми спрема
Зар је очај тежи и од блиске смрти
И где је тај олтар пред којим се клечи
Земљане страсти за њега су ниске
Већ из неба и из земље јечи
Сва жива уста мртва су од вриске
А тело пуца, пршти на комаде
Само у јами ће бити цело
Кад се делићи пакла охладе
И рају подметну исто опело!
Нема коментара:
Постави коментар