Невена Милосављевић – ЧУВАМ ЈЕ

Чувам је као орден из изгубљеног рата,
Као једино сећање на залудну борбу,
Чувам је лево од ишчупаног крила,
Као једини знак да ту је некад била.

Чувам је сломљен од безвредне ћутње,
Негде на дну снаге што је у нестајању,
Чувам зрно мириса на зидовима пора,
Чувам је у корену већ дубоких бора.

Чувам је од заборава што ум окупира,
Као сатенски јастук из краљичине собе,
Као жућкасту огрлицу од ћилибара,
Чувам је у сећању, где никад није стара.

Чувам је и кад трулост лице јој мије,
И кад кости обрасту подземне жиле,
Чувам је сјајнију од речног белутка,
Чувам је у песми стихованог кутка.