Милош Милићевић – ЈА, ОНА И ВЕРЛЕН - Онлајн поезија
   
Песме шаљите на: stihovanje@hotmail.com

Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

29. октобар 2020.

Милош Милићевић – ЈА, ОНА И ВЕРЛЕН




Слутиш ли можда у самоћи
Сјетна и тужна док мислиш на ме
Да те никада нећу моћи
Вољети у лику ноћне даме.

Баш је чудна судбина клета
Која нас споји у једном трену
Мада смо дошли из два свијета
Ти тражећ принца а ја жену.

Моје те ријечи слатке и благе
У трену опише попут хипнозе
И ниси имала довољно снаге
Послије само двије-три лозе.

Своје си усне нудила сочне
Мени незнаном стихотворцу
Желећи да похотна игра почне
У мојој соби као у дворцу.

Била си топла и разодјевена
На поду моје студентске собе
А ја сам ти читао Пола Верлена
Хладан ко шприцер и без злобе.

Има ли ишта на свијету прече
А није силна похотна стега
Као што Верлен давно рече
Музика ипак прије свега!



Нема коментара:

Постави коментар