Из мита демонскога,
са раскрснице ноћне,
Лилит у страх сна мога
уноси жудње моћне.
С Лилит ноћ кад проведем,
врч страсти кад испијем,
ја спознам шта је Еден,
ал' не знам шта не смијем.
Адам се само смјешка,
свједок прклетству њеном:
зна, то страшна је грешка.
Змијским погледом Лилит
у моме оку сненом
ништи то што смо били.
29/30. октобар 2020.
Нема коментара:
Постави коментар