Момир Миодраг – КОЛОНА СЕНКИ - Онлајн поезија
   
Песме шаљите на: stihovanje@hotmail.com

Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

31. октобар 2020.

Момир Миодраг – КОЛОНА СЕНКИ




Греје ми образ зубато сунце
у смирај дана јесени касне,
и зрео кестен кафене боје
поглед западу, даљином гасне.

Заклон од буре за камен сиви
под главом прегршт суве траве,
а мисли језде пространством плавим
ко поље пусто за гладне краве.

Суши се блато на рубу шлапа
на драчи озебли поскок дрема,
у ниском лету пролеће соко
зашто ме тамо одавно нема.

Сутра ће јутро сванути светло
са светог храма звониће звона,
ако је среће и благослова
у другом правцу креће колона.



Нема коментара:

Постави коментар