![mladen-medic](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhCkV92f3Qgy4VbGeCMRYJ3p6qCp1pbUZFEmfouMbn9QSkuJmivnqkAfgMhscdAX3bWt-zn4QOI3_sY6gTo33PRzjrYLaEKApgSEfPv6wMo9SPhAnTaxOGbsABN4Vi199Xu0OYh3VGOfkkw/w370-h275-rw/mladen-medic.jpg)
пратећи твоје мирисе.
Тамо си играла за мене
попут индијске богиње.
На боковима сабље и српови.
Око пупка,
дијамантски лукови.
Стопалима снажним
плавкасту си прашину дизала.
Змију си пробудила,
те је око нас гмизала.
И змија је кружила,
око круга млечно белога
где си играла Тамара,
као баха занесена.
И змија је главу подигла,
на њој венац од бршљана
а ти си била Салома,
тајна краљица Леванта.
Ја нисам био Ја.
Утроба је говорила.
Птица је моја побегла,
сред пијаних крикова:
"Уједи! Са блицевима
престани!
Убиј! У бојама
нестани!"
Један трзај
тајнога ти места,
змија главу спусти
и утроба неста.
Жртва добровољна?
Жртва изнуђена?
Како за кога.
Питај птицу што лети
до степена ентога.
Нема коментара:
Постави коментар