Срђан Ристић – СИНЂЕЛИЋУ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА - Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на: [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


6. октобар 2020.

Срђан Ристић – СИНЂЕЛИЋУ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА



 

Мајору Милану Тепићу


Што је вечно умрети не може.

Уснит може док се не пробуди.

Што је вечно стоји испод коже;

И на небу и по среди груди.


Од Косова, Чегра, Бјеловара,

Једна иста стреми вертикала.

Кроз векове диван ћилим шара,

Дивном мустром дивних генерала.


Ко Обилић што Косовом шћаше;

Љутим Чегром Синђелић Стеване;

Бјеловаром ти Мајоре ткаше

Шаре своје у ћилиме славне.


Сила духа у теби се прену

Људскијега обличја титане!

Са бојишта прав' у вечност крену!

Слава теби Тепићу Милане!


29. септембар 2020.




Нема коментара:

Постави коментар




Најновији коментари