Што је вечно умрети не може.
Уснит може док се не пробуди.
Што је вечно стоји испод коже;
И на небу и по среди груди.
Од Косова, Чегра, Бјеловара,
Једна иста стреми вертикала.
Кроз векове диван ћилим шара,
Дивном мустром дивних генерала.
Ко Обилић што Косовом шћаше;
Љутим Чегром Синђелић Стеване;
Бјеловаром ти Мајоре ткаше
Шаре своје у ћилиме славне.
Сила духа у теби се прену
Људскијега обличја титане!
Са бојишта прав' у вечност крену!
Слава теби Тепићу Милане!
29. септембар 2020.
Нема коментара:
Постави коментар