Александар Марковић – ГРЛИ МЕ – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






25. октобар 2020.

Александар Марковић – ГРЛИ МЕ




Грли ме предуго, док задрхте руке,
да осетим да ме пролазе тишине,
да верујем да се туга која мине
сврстава у речи за ове тренутке.

Плаши ме топлином, верним остајањем
ту под мојим оком скућена у ћутњи
и разувери ме од свих мучних слутњи
присуством у трену и недостајањем.

Трзајем ме лажи да су сва стрпљења
попут игре мена тако узалудна.
Без чекања љубав да постаје блудна,
реци и урони у дах остварења.

Одвој од трајања разбијене речи
и обневидећу на издаје пуке.
Грли ме да никад не одвојим руке
док додир од смисла не постане пречи.

 


Александар Марковић је рођен 13. фебруара 2000. године у Београду. Студент је Високе електротехничке школе. Поезију пише од своје осме године.

(25. 10. 2020)



Нема коментара:

Постави коментар