Ранко Павловић – КОЈЕ ЛИ СУ БОЈЕ БИЛЕ ЊЕНЕ ОЧИ - Онлајн поезија
   
Песме шаљите на: stihovanje@hotmail.com

Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

12. октобар 2020.

Ранко Павловић – КОЈЕ ЛИ СУ БОЈЕ БИЛЕ ЊЕНЕ ОЧИ



Убрзо послије тога погасили су свјетла
у љетном биоскопу приморског градића
у коме ћу, баш као Грегори Пек на екрану,
љубити дјевојку дуге плаве косе
чију боју очију нисам могао видјети.

А прије тога ништа битно се није догодило.
На столицу крај мене, пред сам почетак филма,
донијела је мирис морске воде и лаванде,
и мирис сунчевих зрака на препланулој кожи, 
ако зраци уопште миришу, или ми се тада, 
под мјесечином затамњеном лиснатим крошњама,
само чинило да и запамћена свјетлост просипа мирис.

Гледала је право, никако да се окрене
према мом радозналом погледу,
и нисам могао видјети какву боју имају њене очи.

Када је Грегори Пек загрлио своју партнерку
(више се не сјећам имена глумице)
и ја сам загрлио дјевојку која је сједила крај мене.

Кроз пољупце нисам сазнао ко је, одакле је
и којим језиком говори, али сам осјетио
сладуњав укус њеног врелог језика.

Деценијама размишљам како да је нађем
и да сазнам којом бојом очију посматра небо, 
али ми сви говоре, па и ја сам себи:
Мани се ћорава посла! Схвати да вријеме 
халапљиво једе и људе и њихове мисли!  

14. окробар 2020. (у 00,40)



Нема коментара:

Постави коментар