 | ||||
| Густав Климт - Пољубац | |
Пољуби ме у освит пролазнога,
Где свемир је купа коначног решења,
Где невешти неимари утврђују сводове,
Тамо где је завеса од облака непрозирна
И комад бесквасног хлеба је нафора,
Негде, безбрижно, лако и мило
Налик на јаслице детињства,
На музичке кутије из витрине,
Што из стакленог кавеза наивно заводе,
И заврти ми свет око убеђења,
Да сруше се заблуде од тог циклона;
Јер ти ме увлачиш у себе
Дахом непрегледних океана,
Треском подмуклих вулкана,
Скамениш ме заветним пророчанством
И проспеш тинту и катран, шаку перја
По свој белини стидљивог платна,
Руке окујеш у теретне ланце, а
Оставиш у покрету само бакарне усне
Да незнањем кушају немоћну судбину.
Нема коментара:
Постави коментар