Ја бијах она мрва
Ни посљедња ни прва
Која баш тебе роди
Мој далекоплоди!
А нећеш ми имена знати
Ни ти ни твоја мати
Ал ја сам онај који
Твоје очи боји!
Из ко зна из којег реда
Кроз твоје очи гледа!
Носим сјећања јетка
Свог далеког претка
Теби који тек крећеш
А ти види гдје ћеш!
Пут ти је тврд утрвен
Широк од крви црвен
Из ко зна којег боја
Несна и неспокоја!
Ти си моје кољено
Далеко али вољено
Моји предсмртни снови
Маштања бојеви и ратови
Кантар који мјери
Човјека наспрам звијери!
У живот што се куне
Кад дође вријеме буне!
Кад не знаш како и куда
Не вјеруј у бајке и чуда
Позови свога претка
Што је старији од метка
Он ће наjбоље знати
Гдје јурнути а гдје стати!
24. 10. 2020.
Нема коментара:
Постави коментар