Драгана Албијанић – БЛАГОСЛОВ

Пиши – рекао је.
Како ћу?! – завапих,
па намах Ујевића покварих:  
и срце ми је рањено,
и душа ми је жалосна...
чиме ћу?!

Побегуља!
Ко Мојсије пред Господом
се изговарах:
фали ми ово,
фали ми оно...,
ал' он неумољиво:
„Пиши!
Најдубље мисли
настају из најјаче патње,
из бола, из вапаја...
Пиши!“

И пишем,
јер болим,
а хтела бих да волим.
Пишем,
јер крварим,
а хтела бих да зацелим.
Пишем,
а мислим:
Боже,
да сам до сржи Твоја,
писала не бих.
Шта би ми?!
Пишем из недостоја!