осека од обале ове одвлачи.
О, Одисејо, опет остајеш осута
отпадцима отровних отока
одлазиш одувек отета од оца
одабрана осветљаваш огњиште отпадницима
одбаченим, осуђеним, одрођеним
осрамљеним, оловом омађијаним
омамљена острашћеношћу осуде ове
отплови одавде одјецима осамљеним
окована за океан олујни, осети
очњаке оковратника на образима облим
очај одмазде одважно отплати
осмотри очима овнујским отимаче окореле
освете оцрнеле под оклоп окупи
опростила си омраженима, одагнане ослободи
окриљем отиска осорног у олуцима
одрода, одреда олисталих обешћу оца
осакаћен који орбитира осом одсева
оспице са отирача одлучно окуј
ореол одласка око окна обилази
одвећ ове омче отпадају од одоре
Одисејо осиљена, отпевај оду обамрелом осињаку
отапа док се озидан одрон одушка
отисни се откривеном оазом очекивања
ослобођена олтара остарелог, отпиј
отрежњење из оснуле обмане ове
отцепи, одбаци, одузми, отпутуј!
Осеке од обала свих одвлаче...
Одисеја је ова, оче, своје огњиште.
Нема коментара:
Постави коментар