![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjxMW6FalsJYRrF76iZcLuR_xP9mEcJy_eVAnjpfLY27dwM4eQtsIQmpYv8IDG5isgZ0jiy2FkEXCx0LYFb9TGEMRJlAfDgQeJr_miq0xNMkvOHYjdPbuNF-tJkWrJ9YuyjQW6PQMftuMATMsc1r0PCTohI1KdLTEHa0w8gT8e-gNNV38dEmlZIB76fsw/s1600-rw/sinisa-mozetic.webp)
одричем се
речи у којима те
нема
снова
и комета,
истог заласка сунца,
чаробног брега
одричем се
шарених
уличних свирача,
друге обале реке
ватромета,
дуге,
птице
слетеле на заспали прозор
одричем се
снега
који
је завејао пруге
теби у инат, и баш свега.
Нема коментара:
Постави коментар