![Бојана Драгољевић Bojana Dragoljević u suton](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjoecI59A7A9gM2ukX_txzUxZ31qg16rlADHqVI2wZJO-vrpcfl5HR8-s5MwZaotF92gQgqE6pd4DhAgnezM_RupJsXrcb-oGc5MSivjsHR8lSpeCzgJidI3MawVYEp1jfmrciLepViJvDpEiHrBdSOURr8KeC_5zNaVgTE1cWOkNxV7oe_plX-YNapmw/rw-a1600/bojana-dragoljevic.webp)
И пучином зраци сунца се притаје,
Тад моју ће душу добротом да плаве
Те очи далеке, што ми у сну сјаје.
Те очи далеке, које сваку моју
Огољену мисао претворе у цвеће,
Пред чијом добротом са осмехом стојим
И знам да заборав дотаћи их неће.
Знам, река ће свака на њих да ме сећа
И онај мост, што на небеса води,
Јер је жал за њима исто што и срећа
Кад се у вечности један сусрет роди.
Нема коментара:
Постави коментар