јуре по острвима
некуда да стигну
и мењају за краљицу
потезе које су исплели
моноклом противника.
Светлост уме да пара очи,
раствори поља у призму потенцијала.
Анатомији пркоси кривина –
кости прозборише коју.
Недовољно гласно.
Музеј се богати.
Прелазе на црвеном,
пешаци никада унатраг.
Нема коментара:
Постави коментар