Саша Козић – СТАНИЦА ЖИВОТА Онлајн поезија 26.12.25 0 Comments Сви моји возови су давно прошли, а ја на животном перону чекам. Чекам своје успехе, разочарења. Све за шта сам некада мислио сада више не ми... Опширније Опширније Нема коментара:
Ивана З. Жунић – ОН, ЖЕНСКАРОШ Онлајн поезија 21.12.25 0 Comments Жубор жудње, живи жилет, женскарош... Жестока жвака жонглира жртвом. Одмах опасан, он, опсесија, одмор очима, отров отпору... Он, одушевљењ... Опширније Опширније Нема коментара:
Анђелко Заблаћански – КАД ПЕСНИК ОСТАНЕ БЕЗ РЕЧИ Онлајн поезија 18.12.25 0 Comments Песник је пун речи — пред тугом или срећом сваком; Кад тутње олује, громови, или севају топовске ватре, Писаће стихове — будан, или кад тоне... Опширније Опширније Нема коментара:
Драган Величковић – НОКАТ СОЛИ Онлајн поезија 16.12.25 0 Comments Тамјане се хладна, јутра бела и далечна Од балвана до тавана, ледник дувар дере, Отегла се голуждрава, месечина млечна, Студ на прагу уздахт... Опширније Опширније Нема коментара:
Марија Радовић – ЕТАР Онлајн поезија 16.12.25 0 Comments (твар) У нити што веже сваки Атом људства Твар је додир Твога и мога Будућег тела Од ње је гнездо Душе сплела За семе нараштаја Поколења И... Опширније Опширније Нема коментара:
Лука Милосављевић – ВРЕМЕ ЈЕ ЗА КРАЈ Онлајн поезија 15.12.25 0 Comments Крајње је време да разјаснимо неке ствари. Да прекинемо ово благостање суздржаности. Ово са тобом и са мном била је лоша импровизација, см... Опширније Опширније Нема коментара:
Божица Везмар – СУШТИНА РЕЧИ Онлајн поезија 13.12.25 0 Comments Никада нећу – Бити део твоје песме Чак ни део стиха Никада нећу бити твоје перо Што на хартији оставља траг Никада нећу – Бити твоја тиши... Опширније Опширније Нема коментара:
Тамара Васић – УПОРНО ТЕ ТРАЖИМ Анђелко Заблаћански 12.12.25 0 Comments Упорно те тражим, мој бакарни анђеле, још увек памтим додир твог крила. Недостајеш на заласку сунца, кад последњи трачак злата на моје лице... Опширније Опширније Нема коментара:
Иван Поцони – ВАРВАРИН И ПРИНЦЕЗА Анђелко Заблаћански 12.12.25 0 Comments Теби, која својим очима од бистре смоле посматраш моје немире, разоружаваш ме осмехом, неутралишеш љубављу трајном као компактна флуоресцент... Опширније Опширније Нема коментара:
Љубомир Ст. Манасијевић – СРЦЕМ ДО ПАКЛА Онлајн поезија 6.12.25 0 Comments Први је сусрет освит зоре, Кад исток палету боја нуди Да лик из снова обоји душа, Кичицом срца што се тек буди. Први је сусрет дан пун то... Опширније Опширније Нема коментара: