Драган Мећавин – ЛЕГЕНДА О ПАВИ

О, Паво прелепа девице, племенитога рода
За спасењем јагњета, запливала си у небеса
О, Паво! О, Паво, ридали родитељи са обале
Легенда вели, по лелеку људи село крстили

О, Паво, зашто те је опчинила водена вила
Јединице очева, Опава по теби добила име
Жртвенице, семе хлеба и неба, вило медна
У кнеза оста пустих поља, жита непокошена

О, Паво, кнегињице ледна из Тамишке воде
Матица те у вир повела, на небу си васкрсла
Небеска пастирко, зашто побеже јагње бело
Утопљена у тишини, локвања нежни цвете

О, Паво сагреших, Божји длан такнух руком
Због тебе је моје лане хтело судбу избрисати
Плаветни анђео те обрисао у хтењу спасења
У плавим вировима бескраја, косе ти умрсио 

О, Паво што те насликах, рука ми се осушила 
У гротлу громова сликао, муња ме спржила
Проклет у тами најкрњој, дабогда обневидео 
Над котлом пакленим, сликар душу изгубио
 
О, Паво бесмртна, хтедох те бацити у вирове 
Растужих се, расплаках у трену бездушности
Док руке узводиш к небу, подносећи жртву 
Нисам те вредан призивати из бесмртности