Хајде да плешемо
у ритму греха
и тишине.
Покажи ми
своје тајне,
ја ћу теби
на длан спустити истине.
Љубав зна
да буде ропство
и када срце
заћути.
Заведи ме
још једном,
нек сагорим
као анђео
коме је отказан пут
за рај.
Свака твоја реч
је отров
и мелем
за ране скривене,
свака моја жеља,
молитва
за све будуће опроштаје.
Ноћ ме узима
без питања,
знајући све
што сам икад била,
у њеном мраку
дишем:
Осећај води кораке.
Нисам сама.
Нисам сама.
31. јануар 2026.
New
Мирјана Бекчић – ПАКЛЕНИ РАЈ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)



Нема коментара:
Постави коментар