Радмила Ђурђевић Вукана – КАП ТЕБЕ, КАП НОЋИ

До јутра,
звијезде ће испити ноћ.

Мени ћеш остати ти,
да те испијам,
кап по кап.

Орошене жудњом,
усне ми цјеливаш
док капи клизе
низ мирисна њедра.

Дивље руже бокоре,
опијене задњом капи тебе,
у задњој капи ноћи.