Нема већег светилишта од чекаонице,
она никада није без молитве,
чак и ноћу до ње допире
дова из просторија хитне помоћи.
Она има своје свештенике за све религије
уместо џубета и мантија носе мантиле,
а сестре замењују мујезине и клисаре
њихово позивање никада не остане без одговора.
Док са одељења, тих предворја гробаља,
на самом почетку смене спуштају леш
сви који то виде имају за њега
по једну Ел Фатиху или крштење,
затим се враћају на себе.
Жена са подвезаном марамом
испред офталмологије од јутрос се моли
да јој Бог не одузме вид.
Младић што чека погнуте главе
сетио се вере у нади да није закачио сиду.
Мајка са подочњацима се моли
да јој са дететом све буде у реду.
Стари комуниста, који је из забаве псовао Бога,
сада пре уласка у амбуланту
обавезно проучи дову.
Агностици овде налазе доказе,
а атеисти, као за време буре,
постају верници док не изађу напоље.
Сулејман би освојио Беч,
а Ричард Египат,
да су војске имале чврстину вере
људи у чекаоници.
Уместо јефтиних магазина од прошле године
у чекаонице приватних ординација
треба ставити свете књиге.
Софте и богослови морају
нешто знати о овом феномену.
Боже, не одузми нам моћ да ти се молимо.
Нема коментара:
Постави коментар