Божица Везмар – ОЖИЉЦИ

Ожиљке носимо
ми!
Видљиви или не,
свако своје.

Моји су тежи,  
чини ми се.

Јер,
не слутиш их.
Не чујеш их.
Не видиш их.

Потопљени су
сузама.
Не дам
да испливају.

А твоји,
мере се шавовима.
Сваки боли за себе.

Тишина их милује.
месец их открива,
шапућу им јагодице. 

Трепере 
понекад,
када
сенка обавије 
сјај дана.

Посматрају их
звезде;
сада
другачије. 

Јер,
животу
ожиљак 
печат даје!

Или:
ожиљак 
печат 
животу даје.

Ту су...
Наши су...

Опет.
Једнако боле...

16. 11. 2025.