Давор Цицовић – ПРОЦЕС

Јутрос сам се пробудио стар.
Старији од оца и мајке.

Дајем унцу злата за грам бибера,
бибер за свилу,
свилу за црва.

Из црва ћу излећи лептира.
Лептир је буба.

Лептир је буба, зар не, оче?
зар не, учитељу?

Нема их.
Не чују ме.
Нисам их родио.

Кога да питам?

Вриштим у црни бездан
и чујем одјек.

Ја сам господ твој.

Клепало свира литургију хаоса.
Не плаши се –
твоја је.

Нарикаче у црним ћенарима измишљају тугу. 

Ја сам господ твој:

Разапни ме,
зато си овдје.

Разапни црва,
да не постане буба.

Гадиш је се,
она се гади тебе.

За обоје нема мјеста.

Јутрос сам се пробудио стар
и разапео бубу.
Морао сам.
Или ја, 
или она.

Бубе не праштају.
Као ни људи.