Под пазухом
Обучене у божићне хаљине
Умивене,
Миришљаве,
Изљубљене.
Нема везе што ми из
Очију стовезани чворови вире
И коса смршена ко сврачије гнездо штрчи,
Корачам таква
У паради, лактом гурам и борим се
За ибрик месечевог млека,
И посуду шећера од дланова твојих разлаћених.
Зинућу и вриснути успут
Над самом собом, гасећи зажарено угљевље смеха.
Шаке пуне шећера с мирисом ваниле посипајући по нама,
Нека смо бели и невини у нашој бајци о Црвенкапи.
Још увек те волим
Селећи љубав из груди у главу концетричним круговима,
Силовито гужвајући муку у муку,
Плавећи бразде међу ребрима голим.
Нема коментара:
Постави коментар