![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhaiAVBOLEpEXuNPdyM3oKtbgyWhXAtKDL3zSs77kuDbQAUVLp2wbLVOyro7-VRdY8Ny67fzBXuqqOFGtNo6ocPIW5bN2zDlS5RAmMp7l-Q7QfMUPJ954WJaNYLmRR1z0kgXd9BLfHSOIjI/s1600-rw/branla-popic.jpg)
под вјетра дахом,
налик цвијету жудње
под младости слапом.
и све су тежње
да га укроти
пале у гласном треску
о под!
да чекам, да живим,
да се предам струји,
да будем закржљали
орахов плод..
и, као на пољу зрелог маслачка
отпухаће и мене вјетар у етар,
на голој стабљици остаће знак
да била сам корак мекан и лак.
Нема коментара:
Постави коментар