По зиду таласа запала сен
Без јарости. Студен.
На белој постељи бело узглавље
Пустолину придржава,
Хладноћом одише.
Безгласна мисли куд би сама?
Глуво је доба, ледно
Не вапи већ таји.
Самотан час кружницу слика
Путања нашег ћутања.
Дуг ли је ход по њој?
Нема коментара:
Постави коментар