Панде Манојлов | НОЋАС

Ноћас
ништа ми не паше:
нит одмакла зима
нит пролеће
твог живота...

Хтио сам
напустити град
заборављен,
хтио сам све спакирати
и књиге и успомене...

Све спакирати
љубави моја:
свјетло уз свјетло,
таму уз таму,
сузе и кишу...

Ћути вјечност,
жар туге
на прозору пуца:
без Илице,
без твог Загреба, куда?

11.02.2014.