Ноћасништа ми не паше:
нит одмакла зима
нит пролеће
твог живота...
Хтио сам
напустити град
заборављен,
хтио сам све спакирати
и књиге и успомене...
Све спакирати
љубави моја:
свјетло уз свјетло,
таму уз таму,
сузе и кишу...
Ћути вјечност,
жар туге
на прозору пуца:
без Илице,
без твог Загреба, куда?
11.02.2014.
Нема коментара:
Постави коментар