![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiQTEIoV4a-jD6J1CcwEZxpTxjmDKkUeurun2pGKaG8DTd3o2BFNyZry3dHKPzGTsjk_1J2NquSmcmxIMXE2OEm7fQRIT1f4FbE7_mxhuYGQtop6WTQeH0qo_FQptdqiKBbJ4e3mvnF_MsF/s1600-rw/pande-manojlov.jpg)
ништа ми не паше:
нит одмакла зима
нит пролеће
твог живота...
Хтио сам
напустити град
заборављен,
хтио сам све спакирати
и књиге и успомене...
Све спакирати
љубави моја:
свјетло уз свјетло,
таму уз таму,
сузе и кишу...
Ћути вјечност,
жар туге
на прозору пуца:
без Илице,
без твог Загреба, куда?
11.02.2014.
Нема коментара:
Постави коментар