и ветрови односе урлике давних времена.
Логика је неумољива.
Мада неки веле
да има светова
Божје свемоћи
где троугао има
четири стране.
***
Иза свих ситничавости,
сопствених и остатка света,
иза неспоразума и одгонетања
ко је у праву и шта је где,
долазе и одлазе дани
и односе време
под камен покојника.
***
Да ли то мисао долази
из света који ствара Ја
и време,
и шта ли тражи
сред недокучивих произвољности
расуте крви,
од које неки смисленост граде
надахнути напретком и победницима…
***
У дану
када се све заборави,
доћи ће смрт,
јача од мене,
с прапорцима на ногама.
***
Трчи, душо,
бежи,
бежи што даље,
у самозаборав пијане ноћи,
иза које светлуцају
кловнови и улични забављачи,
и међу сазвежђима
Равијојле виле очи.
***
Осмехни се, човече, подигни, крени
– шта би живот био без шамара –
накриви шешир, врлудај даље,
откуд ти знаш да је све апсурд:
кад сан да тако не мора бити
без смисла свакако није.
Нема коментара:
Постави коментар