А већ те боли његове лепоте глед
И терет росе кад замагли јутро
И чини ти се тај јед је недоглед.
Не тужи, мила, јер с Неба светлост
На твој длан ће пасти да тренут у век
Претвори, ловором окити младост
И оду радости да слушаш довек.
А већ те боли његове лепоте глед
И терет росе кад замагли јутро
И чини ти се тај јед је недоглед.
Не тужи, мила, јер с Неба светлост
На твој длан ће пасти да тренут у век
Претвори, ловором окити младост
И оду радости да слушаш довек.
Нема коментара:
Постави коментар