Време је да сунце каже колико је сати;
Време је да цвет проговори, а уста занеме;
Ко лоше живи зар може јасно запевати;
Бранко Миљковић - Песма за мој 27. рођендан
Слутим смисао што се из твојих песама излива;
Написати песму о лепоти претешко је бреме;
Не могу у песму да уђу све речи којима се снива;
Више ми нису потребне речи, треба ми време.
Над твојом песмом царују магле непрозирне;
Док смишљам речи густа ме магла прати;
Светлости иштем у сенци жеље немирне;
Време је да сунце каже колико је сати.
Збуњен пред речима твојим што на код космички личе;
Пребирам по смислу тражим за своје семе;
Притискају ме немири што празнини сличе;
Време је да цвет проговори а уста занеме.
Схватих: остави перо и пусти песму да одспава;
Није време данас да се смисао схвати;
Данас ми није до песме, није прилика права;
Ко лоше живи зар може јасно запевати.
________________________________________
Глоса (шп. glosa) је песма променљиве дужине. Састоји се из два дела: почетног текста који је у форми кратке песме и глосе, која представља коментар на тај текст. Текст представља неку песму која већ постоји (део неке романсе, пословица...), док глоса садржи онолико строфа (углавном су у питању десиме) колико стихова има тај текст.
Нема коментара:
Постави коментар