чека крај мог кревета,
тиха, невина а пожељна.
А оне успаљенице око ње,
нашминкане, изблајхане,
разголићене до изазова,
гурају је устрану,
заклањају сјајним накитом,
крију од мог погледа.
Тако нас двоје,
непрочитана књига и ја,
из дана у дан,
из ноћи у ноћ,
нијемим погледом
мјеркамо једно друго,
стално у нади
да ће она осјетити
топлину мојих дланова,
ја баршунасту мекоћу
њених укоричених дојки.
1. мај 2018.
Нема коментара:
Постави коментар