Синиша Мозетић – БРОДОВИ

Гледамо
у месец, стрпљиво,
што тек овлаш се
бели на небу

не, мир у нама,
богоугодни,
тајанствени,
док стазама ходамо

не дамо

онима што не умеју, 
не разумеју,
таласа хук,
мирис пољског цвета

нема сведочења,
воденице,
и зашто је
баш та комета

високе снегове,
маслачке,
долине снене,
возове

бродове,
што упорно
путују
пут далеког света.