Зашила сам те пауковом свилом
У полусиву
Посадили сам те у цикламу
Покрила сам те шушњем
Дивљим аспарагусом
Закључала сам нашу невенчану постељу
Тугомире
Знам да си алергичан
На мале људе
Вешто си ме и од себе скрио
Тугомире, Тугомире
Сам си отишао
Из циркуса слада
Лепих малих андромоља
А ја земљом лажи ваљам
У овом театру
Траже мој осмех
Морам... морам... лажем...
Широким осмехом парадирам
Шарадом јаве
Ееее... мој Тугомире
Склонила сам твоју слику
Макла сам је из несвести
Из које се нисам будила
Тугомире, Тугомире
Тебе сам тамо чувала
Ееее... мој Тугомире
Мучно је ово лагање
А лажем... па се не окрећем
Само не могу слагати себе
Сетим се тебе
И мој осмех у сузу леже
Гребеш по грудима Тугомире
Уместо платна замазаћу лице
А болно је кловн бити
Лаж... да некако преживим
На овој бини белога дана
Само си ти истина Тугомире
Ти... и ноћ тамна
Нешто те ометлам
Али много сам те ушмркала
Ееее... мој Тугомире
Ноћ је другачија
Падне штит
Испадне ми цинобер нос
Ево срце голоруко
Плачи срце... плачи... ноћ је...
Тугомире
Сама сам у соби
Бели дан ме неће чути
Сутра ћу опет кловн бити
Ееее... мој Тугомире
Нема коментара:
Постави коментар