трепери над Газиместаном.
О крвав камен черноменски,
који ни Марица
није могла сапрати,
запела је и пала,
па се у небеса
ваздигла Историја.
Видовдан из самртног ропца
извио клицу Пјесме
и у Живот је прометнуо.
Од видовданског Косова
и наше поразе
проглашавамо побједама.
Косово – усуд и рана.
Неугасива луча – Косово.
Нема коментара:
Постави коментар