Двориште је наше препуно растрчаних глагола
што се кљуцају и черупају
у борби који је онај главни.
Помести! Помести!
Цело двориште помести
метлом лишеном колебања.
Испод месечине,
Испод једне љуске
развија се та креста
и тај кљун
који ће поносно закукурикати
у освит, у нашем дворишту:
волети.
Нема коментара:
Постави коментар