Да ли си нас довољно оплакалаНе би ли нам спрала оловну душу
Ону коју смо продали за зрно пшенице
У које би ударио гром и направио хљеб
Да можемо нахранити дјецу
Како би од њих заузврат добили мало воска
Којим би лијечили труле језике
И превијали зарасла уста
Изгубили смо имена
Вјетар их је однио у безнађе
У које сви падамо
Нема коментара:
Постави коментар